Golo sve…

01.12.2011

Smišljajući prvu rečenicu ovog bloga u glavi mi se cijelo vrijeme vrti pjesmica iz djetinjstva: „Sve je malo, sve je malo pa se čini kao šala, kad je tako, kad je tako nek i pjesma bude mala.“ Ekvivalentno tome, ovaj bi početak glasio nešto kao: „Sve je golo, sve je golo… bla bla… pa nek i blog bude gol.“

Golo sve…

Na tom je otoku fakat sve golo! Nema ničega! Kamen, samo kamen i goli kamen. Tu i tamo tek pokoji goli treker. Ono, fakat gol ko od majke rođen. A šta je radio goli treker na Golom otoku? Slijedi Gola istina o tome:

Subota, posljednja trka treking lige. Goli otok? Zašto ne, nismo tamo još bili. Planinarskih 4 ili ultraških 6 (sati mislim)? 6! Score sistem ilitiga skupi što više kontrola možeš u zadanom vremenu. Može!

Do Golog otoka moja je noga već degustirala pašmansku, pašku, krčku, rapsku itd… škrapu. I moja je noga poslije određene količine tih škrapa jednom ponovo stala na ravan teren. Na Golom otoku, ta ista moja noga svih je 6 sati samo napikavala šiljate kamene vrhove. Ne dao ti bog dić pogleda s nje! Takva psihička tortura još me 2 noći poslije trzala u snu u kojem sam pokušavala napiknuti vrh škrape.

A kamen! Stijena, škrapa, mrvljeni kamen, prašina, običan kamen, spotičući, benigni, kamenčić…tko bi rekao da ih na tako malom otoku možeš sresti u toliko različitih oblika. Ono što smo dan ranije na karti zvali „cesta“ duž cijelog otoka ispao je na kraju mrvljeno-kameni put. Kao po njemu se toliko ne spotičeš, ali zato u njega toneš .

Kontrola je po otoku bilo posvuda. Na vrhovima, siparima, skroz gore, skroz dolje, u torovima, napuštenim zatvorskim objektima, skupljalištima vode i …jedna i na obližnjem otočiću. Udaljenom svega 3 m, ali predaleko za skok. Oš 60 bodova? Plivaj! I ljudi su bome plivali. Sramežljivi nabrijanovići u žurbi za plasmanom skakali su tuto-kompleto, malo slobodnije cure birale su bikini verziju, a najslobodniji neimenovani treker odlučio je ne smočiti ništa osim sebe. Vidjeh na svoje gole oči!

Čovjek ko čovjek, gol pa šta. Ali si je jadnik zaboravio preko tenisice pa je tako ko od majke rođen do 5 m udaljene kontrole plesao bos par minuta. I još zaboravio kartončić za cvikanje. Mi gledaoci imali smo vrhunsku predstavu sve dok se neki pametnjaković nije sjetio i viknuo: Dajte čovjeku tenisice!

E da! Dan je bio sunčan, ono kratki rukavi i to. I bilo nas je na otoku 300! Samo mi i goli kamen! I Daniel Lacko koji je sve to snimao (šteta samo da mu je baterija bila prazna i kartica napunjenja ;-))! Čista ekskluziva!

Goli kraj…

<<<